Дошао је и тај дан – мој последњи дан у гимназији. Савладали смо и ову препреку. Све што је тужно заборавићемо, а оно најљепше памтиће се дуго.
Све је почело прије четири године. Нова школа, нови другари, нови професори и ново поглавље нашег живота. Упознавање са другарима и прве оцјене дошле су тешко. Како је вријеме пролазило све је ишло лакше и лакше. Склопила су се прва пријатељства и прве љубави. Сви су говорили да је гимназија најтежа школа.
На почетку сам вјеровао у ту причу, али
испоставило се да то није тако. Било је потребно само да се редовно учи и слушају професори на часу. Градиво није тешко и досадно као што су многи мислили, већ занимљиво и лагано. Вријеме је пролазило невјероватном брзином. Редале су се завршене године. Дошао је и тај четврти разред, завршни разред. Посљедња етапа у средњој школи. На ред је дошла и екскурзија. Незаборавно искуство на обалама Шпаније, Италије и Француске.
Та екскурзија нас је све зближила и спојила. Знали смо да је завршна година и циљ нам је био да се што више дружимо. Прво полугодиште прошло је у знаку екскурзије тако да нико није могао да учи и размишља о градиву и тешким лекцијама. Друго полугодиште прошло је у знаку матуре. То изузетно вече гдје ће сви бити посебни и прелијепи. Посљедње седмице нисмо имали већину часова, тако да смо завршили прије времена. Петак, дан који сви обожавају, донио нам је завршетак најљепшег периода нашег живота.
Већина нас уплакана, неки у сузама напуштају зграду школе. Ова школа је створила од нас људе и праве личности. Научила нас је да будемо поштени и праведни у животу. Остаће нам у лијепом сјећању и сви ћемо радо памтити догодовштине које су обиљежиле наше школовање. Све ружне и тужне ствари већ смо заборавили, остаће само оно најљепше и најдраже.
Неки ће наставити школовање на факултетима, а неки ће наћи посао и осамосталити се. Следећи састанак биће за десет година када ће неки имати и своје породице. Препричаваћемо смијешне догађаје из средње школе и смијати се једни другима.
Ја волим свој разред и много ми је жао што се растајемо. Надам се да ћемо дружење и наше пријатељство наставити и послије средње школе.
Игор Рашић, IV1 гимназије
